Подрум Продановић

Прича о нама

Где све почиње

На источним странама планине Јелице, у селу Придворица код Чачка, живи прича породице Продановић — прича о земљи, упорности и укусу који настаје кад се природа и човек разумеју.

Овде се одувек свраћало: кућа Продановића била је успутна станица за путнике намернике, а домаћин је морао имати чиме да послужи госта — ако ништа, онда чашицом ракије.

Породична нит

Ракија се у кући Продановића пече од давнина; записи датирају из 16. века. Постоји и писани траг да је прадеда Предрага Продановића 1895. године трговао ракијом и вином са Аустроугарском, а породица памти и трагедију када су он и сапутник погинули у невремену, након удара грома у воловска кола — што је забележено и на породичном споменику.

Шездесетих је ракија ношена и мењана за пшеницу и жито „да би било хлеба“, што најбоље објашњава зашто је у овом крају ракија била више од пића — била је сигурност. После великог града 1977. све је морало испочетка — и опстало је, највише захваљујући раду и истрајности баке Лепосаве.

Преломни тренутак

Деведесетих година бака Лепосава поново покреће већу производњу, а убрзо потом Продановићи упознају професора Никићевића, чувеног „доктора“ за шљивовицу — ова сарадња  ће касније одредити пут „Јеличког дуката“.

Од непрестаног тражења и експеримената (чак и идеје о етарским уљима) стигло се до јасног уверења да је право благо у шљиви и чистом дестилату; анализа је потврдила квалитет, а 2002. долази круна: титула апсолутног шампиона квалитета на Новосадском сајму и рођење имена „Јелички дукат“.

Од заната до стандарда

Данас је правило једноставно: најбољи плод, прецизан процес и нулта толеранција на компромис.

Газдинство има око 5.000 стабала шљиве на падинама Јелице, где сунце дуго траје, ветрови држе ваздух живим, а минерално земљиште даје воћу пуноћу. Константан квалитет чувамо кроз негу засада, ручни одабир и контролисану ферментацију и дестилацију.

Зашто Јелички Дукат

Јелички дукат је данас врхунска шљивова препеченица — настала стрпљењем, двоструком дестилацијом и дугим сазревањем, да би свака боца носила мирис Јелице и карактер домаћина.

Зато ово није само прича о ракији, већ о времену које гради квалитет, људима који га чувају и традицији која не пристаје на компромис.